Žarko Gimboš, rođen je u Pavlišu 1960. godine. Još od detinjstva i rane mladosti pokazuje veliku sklonost ka likovnoj umetnosti koja postaje njegov stalni saputnih na životnom putu, ali ne kao profesionalno opredeljenje, već kao potreba i dopuna svakodnevici. Usput, sasvim slučajno ili ciljano izranjaju slike i crteži iz različitih perioda njegovog života, a u sve većoj meri od 1984. godine kada i aktivno počinje da se bavi slikarstvom. Od tog perioda učesnik je na nekoliko kolektivnih izložbi, a njegov neizmerljiv talenat potvrđuju i tri prva mesta na izložbama takmičarskog karaktera.
Na izložbi u Kulturnom centru Vršac predstaviće se crtežima koji su nastali između 1988. i 1996. godine. Opus čine 43 crteža, koji su u najvećem broju predstavljeni u dimenzijama A4 formata, a ima i onih u A2, A1 i A0 formatu. Rađeni su u tušu i vode nas kroz nadrealne prizore složene linearne strukture koji će ostati zapamćeni kao prosede Gimboševe prve samostale izložbe „Tri boje vremena“.
Skupinom predstavljenih crteža umetnik nam približava svoja interesovanja u domenu crteža i poetsko-nadrealnog sadržaja koji je u većini radova formiran. Crtež u njegovim radovima je okosnica likovnosti sa uglavnom čvrstom, opisnom, raspričanom linijom. Veoma preciznom tehnikom crtanja čini opipljivim vizije koje pripadaju dimenziji uma, a ne stvarnosti i na taj način stvara kontekste koji su potpuno strani pojavnom svetu. Do krajnih granica dovodi prizore do vizuelnog izmeštanja i stvara osećaj nestvarnoti. Fantazmagorični sadržaji sa mnogobrojnim sibolima plod su Gemboševih unutrašnjih svetova koji su formirani pod uticajem raznih faktora. Duboko zaronjen u sveopšta ljudska stradanja, ali i svoje vlastite teskobe, koje boji tamnom gorčinom i stravom sa jedne strane i duhovnošću sa druge strane, umetnik stvara prizore veoma bizarnog i uznemiravajućeg sadržaja iz koga titra i po koji svetao prizvuk.
Slojevito formiranom figuracijom, gde ljudski lik-portret, nago ljudsko telo, crkvene građevine, svetitelji, istorijske ličnosti, demoni i raznovrsni simboli bivaju uklopljeni u antilogične prizore koji ponegde trpe i izobličenja, umetnik nas vodi u veliku bitku dobra i zla koja iz vrtloga haosa izranja gotovo na svim crtežima. Tragajući za odgovorima u prošlosti i sadašnjosti, Gimboš dolazi do bolnog saznja da u svim sferama postoji velika količina zla koja deluje moćno i seje pustoš i patnju, ali s druge strane nalazeći mir u stožerima duhovosti, primećuje da mukotrpnim nastojanjima to zlo može biti pobeđeno u budućnosti. Stoga, na njegovim crtežima i provejava izvesna doza jeze, ali i snaga duhovnosti oličena u crkvenim građevinama i predstavama svetitelja.
Izložbom „Tri boje vremena“ kojom dominiraju crteži: Sat, Studenica i Dečani, Kalenić i Kosovka devojka, Gimboš je predstavio svoju viziju dobra i zla formiranu nadrealno i obojenu složenim emocijama iz prošlosti i sadašnjosti, a koje će se, veruje transformisane, preneti i u budućnost.
Sve predstavljeno pokrenuće i nas na razmišljanje, dovešće nas do naših sopstveih zaključaka i svakako, ostaće zapamćeno.