Kulturni Centar Vršac

Treća projekcija u okviru Turneje Slobodne zone donosi nam fantastično psihološki nijansiran film koji prati samohranu majku koja ne želi da odustane od boljeg posla i koja nastoji da svojoj deci i i sebi obezbedi pristojan život.

Kulturni centar Vršac u saradnji sa Ambasadom Japana i Udruženjem japansko-srpskog prijateljstva "Hanami" organizuje reviju savremenog japanskog filma u periodu od 22-25. februara 2022. godine, u prostoru bioskopa KC-a.

Poslednji film na repertoaru ovogodišnjeg Francuskog filmskog karavana, ciklusa „Pobune i strasti“, je film „Svadba utroje“.

Šokirana slepim verskim zanosom novodošle Adevijč, upravnica je isteruje iz samostana. Adevijč ponovo postaje Selin, mlada Parižanka i kćer diplomate.

Poznati industrijalac je otet, njegova porodica, prijatelji i policija mahnito pokušavaju da pronađu bilo kakav trag koji bi ih odveo do otmičara.

Kvalitativno posmatrano Sekcija ljubitelja filma "Ervin Mareš" je napravila "kvantni skok" u svom angažmanu na popularizaciji "pravih" filmova i autora.
Tokom prethodnih sezona smo se osvrnuli i na domaću kinematografiju ali i na literaturu i stručne časopise koji se bave ovom tematikom. Nažalost u srbiji je jako malo uspešnih projekata koji su uspeli da opstanu u moru blogova koji se sada bave analizama filmova sumnjive "umetničke vredosti".

Časopis Filaž, čiju smo redakciju imali priliku da ugostimo, jeste možda i jedini do kraja dosledni magazin u našoj zemlji koji održava nivo filmske struke. Njihovo gostovanje nam je omogućilo da sagledamo koliko je publika spremna da o filmu i nauči kako bi, upravo, mogla da razlikuje kvalitetan film u moru produkcije.
Na domaćem tržištu se takođe mogu naći vredna filmska ostvarenja novije generacije samo je potrebno znati gde tragati. Filaž dobar deo svojih stranica posvećuje i mladim autorima, otkriva nam potencijal niskobudžetne produkcije u kojoj dominiraju talenat i kreativnost.

Vršačka publika je prilikom svakog gostovanja a koje je bilo posvećeno teoriji filma imala mnoštvo pitanja te se svaki put razvijala plodna diskusija na obostrano zadovoljstvo.
Možda upravo zbog te dobre teorijske baze ove godine je u Kulturnom centru uspeo da zaživi i BELDOKS (međunarodni festivala dokumentarnog filma) ili Festival ekološkog filma koji je takođe imao svoju publiku.

Bioskopska sala je postala, čini mi se, u pravom smislu učionica gde se dolazi da bi se o filmu učilo i to od velikana ove umetnosti. Jedno od, meni najdražih gostovanja, od kada vodim ovu sekciju, svakako je bilo gostovanje reditelja Slobodana Šijana-autora kultnih filmova poput maratonaca, ko to tamo peva, kako sam sistematski uništen od idiota, davitelj protiv davitelja... Ako mogu primetiti tokom ovog gostovanja se razio jedan poseban intimni odnos između reditelja i prisutnih u sali jer tema nisu bili samo njegovi dobro poznati filmovi već mnogo značajnija baza iz koje je on kao mlad reditelj crpeo znanje i na kojoj je gradio svoju specifičnu poetiku. Publika je sa zadovoljstvom učestvovala u tom delu izlaganja, motivisala Šijana pitanjima ili kvalitetnim digresijama. Rekao bih da je vršačka filmska publika naučila da izvuče maksimum iz svakog kvalitetnog gosta.

Pored već pomenutog Šijana, imali smo čast da premijerno prikažemo dokumentarac "O Gningo" Darka Bajića, takođe velikana domaće filmske produkcije koga sigurno većina pamti po kultnom serijalu "Sivi dom".

Rečju, dokazano je na primeru jednog malog eksperimenta koji traje, evo već treću godinu, da bioskopi mogu opstati i ne samo to već postati popularna mesta koja dobijaju novu dimenziju. Jednako je prestižno imati člansku kartu "tajnog društva ljubitelja filma" kao i biti član biblioteke.

Godinu smo odlučili da završimo avangardnim FSFF-om (festival srpskog filma fantastike). Jasno je da se nije radilo o doslovnom iščitavanju žanrovskih pravila nego više o niskobudžetnim parodijama na pomenuti žanr SFI. Pored preglomaznog programa koji je trajao i po nekoliko časova publika je istrajavala. Šta reći osim da se na planu rada sa filmskom publikom postiglo dovoljno u smislu poticaja a da se sada odvija jedan nezaustavljivi proces u kome ćemo mi pratiti publiku a ne ona nas.