Моћи ће да се погледа до 26. августа, сваког дана од 19 до 22 сата.

Изложба „Тврђаве и утврђени градови Србије” представља део ширег пројекта покренутог 2018. године, са циљем да се један од значајних сегмената националне културне баштине приближи јавности и сачува од заборава. Кроз историју, тврђаве нису биле само фортификацијски и војни објекти, већ и средишта политичког, економског и културног живота, због чега представљају важна сведочанства прошлости простора данашње Србије.

Пројектом су обухваћена утврђења из касноантичког, рановизантијског и средњовековног периода, док је у плану и обрада тврђава из других историјских епоха. На територији Србије познат је велики број утврђених места, од којих су многа данас сачувана само у траговима, као рушевине обрасле вегетацијом, често без приступних путева и јасних обележја. Управо због тога ова изложба има и важну едукативну улогу: она указује на богатство споменичког наслеђа, али и на потребу његовог истраживања, заштите и популаризације.

У оквиру пројекта покренут је и веб-сајт „Тврђаве Србије” (https://tvrdjave.rs) , на којем се континуирано објављују фотографије утврђења, текстуални описи, занимљиве приче, легенде и други садржаји. Сајт садржи и интерактивну мапу која омогућава приказ локалитета у 3Д формату, претрагу по историјским епохама и регионима, као и лакше упознавање са овим важним делом културног наслеђа.

Ауторка изложбе, Светлана Дингарац, фотографијом се активно бави од 1998. године. Учествовала је на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству, добитница је бројних награда и признања, а до сада је приредила осам самосталних изложби. Као слободни фотограф путовала је и радила на пројектима у Јерменији, Бразилу, Сирији, Камбоџи, Зеленортским Острвима, Грчкој и САД. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије, а у Фото савезу Србије има звање Кандидат мајстор фотографије.

Изложба „Тврђаве и утврђени градови Србије” замишљена је као путујућа мултимедијална поставка, са намером да што широј публици представи богатство материјалне културе прошлих времена и подстакне свест о неопходности њеног очувања.