U ne/prilici sam da polako, ali sigurno, u jednom pravcu osudim fenomen interneta, pa i u širem smislu i tzv.„Internet-generaciju“. Daleko od toga da sam prvi, ali još više bih voleo da ove redove nikada nisam ni morao da sročim... Ovo se, najpre, odnosi na putem kompjutera opasno zatupelu populaciju, kojima pridružujem i armiju mojih vršnjaka – i oni, polako, gube onaj kultni osećaj kada je u pitanju čak i notorna informacija i, zapravo, samo glume da nešto primaju. Posebna priča se odnosi na nešto što se nekad zvalo rukopis. Vidite, kada sam nekim prijateljima vo vremja ono donosio svoju tvorevinu, obično prvu verziju priče, novele ili kritike kakvog filma, prekucanu na sada već zaboravljenoj pisaćoj mašini, ona je, ta priča, novela ili kritika, uredno i redovno zaheftana, ostajala na stolu pomenutog i pozivala ga (sic!) da je pročita. Namerno nisam rekao obavezivala, jer tog osećaja, zapravo, nije ni bilo. Pozivala, dakle. I, kasnije, kad pomenuti prijatelj stigne, a, uglavnom, stizalo se, i te kako se stizalo, jer se HTELO STIZATI, sledio je komentar uz blagoslovenu kaficu ili, pak, nešto drugo... Ha! Znam sada da će mnogi zaurlati u stilu: „To je prevaziđeno! Prošli vek! Ili ono, u slengu, retro!“ Da, naravno. Kao što odmah priznajem i ovo: Naravno da ovaj tekst kucam u Word-u, a ne na pisaćoj mašini, naravno da se služim internetom i dobijam e-mailove, naravno da imam i svoj face-profil, kao što je, naravno, i ovaj tekst za blog prevashodno i napisan. Ne živi se od nostalgije, niti mislim da tzv. blagodeti zapadne kulture treba bezrezervno odbaciti zarad iste – zar nije lepo i praktično što se uvek i sve može snimiti, t.j. sačuvati? Lišeni smo, hvala Bogu, ponovnog prekucavanja, koje ruku na srce, ume da bude prilično zamorno, a da ne pominjem previše one ljude-stručnjake (dizajnere, arhitekte, inženjere, i dr.) koji rade u ostalim, daleko složenijim programima – svi su oni sejvom i sami sejvovani.

Zar treba na silu protiv vremena i po onoj narodnoj „s konja na magarca silaziti“?! Opet, naravno, ne. E, sad vratimo se osudi s početka – pogledajmo sve kroz ključnu reč koja se zove zloupotreba, a ja dodajem i inercija, pa ćemo ovde napraviti jedan nesrećan, ali nužan spoj – kao naziv za kakvu firmu: Zloupotreba & Inercija. Kažem zloupotreba, najpre prema sebi, jer nam je i dalje pružena blagoslovena mogućnost izbora, a većina više  n e  ž e l i  da je koristi, a kažem i inercija, jer je tako jezivo svuda prisutna, a oboje je vezano prenapregnutim betonom Brze-Internet-Informacije... mahom površne. Danas doživljam/o gotovo redovan odgovor od prijatelja/čitaoca, u širem smislu konzumenta, da je taj (vaš) tekst ili šta drugo „tu“ (u kompjuteru), i da „neće pobeći“. Naprotiv! Tek sada beži upravo tom kvaziprisutnošću! Jer, zapravo, u moru drugih informacija i izazova, kao da i nije tu, u vašem fajlu...

Na red dolaze, after eight (recimo), nova uveravanja i obećanja: „Evo, samo da završim ovo, pa ću...“, ili „Ne brini se, nisam zaboravio...“, etc. Kada na sve ovo dodam i onu pošast zvanu FACEBOOK, t.j. naročito ako preko njega nešto ozbiljno pošaljete, površnost dobija razmere epidemije! Zapravo, to je NEkonstatacija datog, NEuvažavanje osobe koja vam to šalje. Knjiga je već duže vreme poprimila (i) elektronski oblik. Cenim/o i to do izvesnih granica. Ne trebamo, pak, ceniti ako je izvesni autor objavio tzv. skraćeno, elektronsko izdanje... To je zločin i nad delom i nad čitaocem! Na svu moju/vašu žalost čuh nedavno da je toj pojavi podlegao i čuveni Umberto Eko, pa se njegovo Ime ruže pojavilo u takvom, skraćenom (čitaj: osakaćenom!) obliku na netu. Ipak, oprostimo jednom, recimo u tom vidu zavedenom starcu – sve ostalo, pa i lucidnost  godinama popušta – ali, molim vas, nemojmo držati stranu ljudima kojima je, kako sami kažu, a ne znaju koliko tragično zvuči, „internet drugi život“! Omirišite, uzmite, isprobajte, „konzumirajte“ blagoslovenu hartiju! Zahtevajte, ponekad, da određenu stvar u štampanom vidu dobijete, pa je na vaš sto stavite... Videćete kako vas poziva da je „posedujete“ na način koji vam ekran kompjutera nikad to neće moći da pruži!

BEČ, 21. oktobra 2012. (Beta) - Bečka opera počinje emitovanje prenosa na internetu, objavljeno je u nedelju. Prvo delo biće emitovano večeras iz bečke Kameropere - premijera opere Djoakina Rosinija "Bračni ugovor" (La cambiale di matrimonio). Nastupaju zvezde medjunarodnu litvanski bas-bariton Igor Bakan, američki tenor Endrju Ovens (Andrew Owens), australijski bariton Ben Konor (Ben Connor), i Italijanke Ana Marija Sara (Anna Maria Sarra), sopran, i Gaja Petrone (Gaia Petrone), mecosopran. Dirigent je Konstantin Čudovski (Konstantin Ćudovsky), a reditelj Jakopo Spirei (Jacopo Spirei). Bakan, u ulozi Tobije Mila (Tobia Mill), kaže da se nada da će ljubitelji opere prenos gledati na www.sonostream.tv. Praćenje prenosa se ne plaća, a počinje danas u 17:30 GMT (19:30 po srednjeevropskom vremenu).