tekst Slavka Timotijevića o autoru i izložbi:
Peđa Vukićević je umetnik srednje generacije sa međunarodnim izložbenim iskustvom čije delo na specifičan način reaguje na događaje u društvu.
Autor započinje svoju umetničku karijeru 1984 godine izložbom u beogradskoj galeriji KOLARAC koja refelektuje već zrelu umetničku ličnost čije su ambicije da se uključi u proces obnove slike kako bi u toj snažnoj struji pronašao sopstveni identitet.
Značaj Peđine umetnosti može se tražiti u činjenici da je krenuo u teži put samostalnog istraživanja mogućnosti obnove slike a nije, kao većina, apologetski prihvatao gotova iskustva transavangarde prisvajajući vesele motive šarenih slikovnica postmoderne.
Istraživanje tokova Peđinog slikarstva, od sredine osamdesetih, pa kroz devedesete, sve do danas, govori nam o jednom širokom frontu interesovanja koje se manifestuje kroz brojne stilske izraze unutar generalnog opredeljenja da obnovi sliku, ali i sa jasnim iskustvom eklekticizima koji je inkorporiran u mentalitet nove slike. Zato se niko od nas neće iznenaditi ako se u jednom ciklusu susretne sa gustim, pastuoznim, energičnim namazima gotovo apstraktne ekspresije, da bi već u sledećem ciklusu pratili obrnuto kontesktualizovani bugi-vugi ritam, lišen veselja za oči u korist sagledavanja drame vremena.
Možda će posmatračima delovati čudno kada se na izložbi koja se organizuje i da bi se predstavila monografija autora, ili pak, u samoj monografiji iznenada sretnu sa minimalistički svedenim radovima kojima dominira reč postavljena u sam centar slike koja označava samo jedan pojam kao, na primer, LIMIT, CLEAR, BETWEEN... Iako i u prethodnom paralelnom toku koristi reči iz stripovskih pojmovnih rečnika ekspresije, u ovom slučaju izostaje stripovski kontekst i ekspresionistička podloga iz koje tekst izvire. U ovom slučaju reč je parola, stav koji se nalazi na minimalistički slikanoj, rekao bih svesno monotono obojenoj površini zakrivljenog oblika koja sliku pretvara u objekt. A onda se pojavljuje i objekat istog oblika koji ne sadrži poruku, već je poruka načinjena od seta paperjastih kumulusa izniklih iz pohabanih i pocepanih materijala. No, to je, kako sam već ranije naglasio, omogućeno iskustvom postkonceptualne umetnosti koje autor koristi da bi svojim stavom određivao postupke i stilske orijentacije.
Posebno mesto u opusu Peđe Vukićevića predstavlja kontekstualizacija Orvelovog „Velikog Brata“ i njegovo iznenadno ali možda ipak i očekivano pojavljivanje u svremenoj društvenoj praksi. Razarajućim efektima ove društvene prakse Pedja suprotstavlja razarajuće slikarstvo sposobno da ga u potpunosti raskrinka. Tako, snažno primenjivani antiestetski postupak na granici bad paintinga ima funkciju protivotrova – on izvlači na samu površinu samu grozotu društvene anomalije.
I zaista, kroz kompletan opus, bilo da se radi o čistoj, znakovnoj ili stripskoj figuraciji, odnosno apstrakciji, a zatim i kroz pastuozne ekspesivne poteze ili antiestetkse kontekstualne ekvilibristike, a sve ih koristi ravnopravno, može se pratiti veoma jasan stav autora da ostane u dijalogu sa društvom na savremen, slobodan i kritički način.
Biografija autora
Rođen 21.10.1950. u Beogradu. Nakon završene srednje elektrotehničke škole "Nikola Tesla", upisuje Saobraćajni fakultet koji napušta posle dve godine. U tom periodu upoznaje slikara Dušana Mikonjića koji sa slikarom Frane Dellaltom radi enterijere za hotel "Croatia", uključuje se u posao i sa Franetom radi velike zidne crteže. Fabrika "Stiles" iz Slovenije je napravila delove koji su kasnije sklapani na licu mesta. Nešto kasnije rade za konferencijsku salu, tapiseriju sa motivima Dubrovnika. Sa slikarom Dellaltom radi jos nekoliko manjih poslova, a zatim odlazi na odsluženje vojnog roka u Rijeku. Posle završetka vojnog roka vraća se u atelje Dušana Mikonjića koji sprema izložbu u Grafičkom kolektivu. Pod njegovim uticajem počinje da crta i slika. Na Dušanov predlog konkuriše na Fakultet primenjenih umetnosti (1976/1977) gde biva primljen na odsek zidnog slikarstva u klasi profesora Boška Risimovića-Risima. Klasu na drugoj godini preuzima profesor Gradimir Petrović kod koga je diplomirao 1981. godine.
Baš u tom periodu upoznaje slikara Branka Filipovića-Fila koji je video neke njegove radove i poziva ga da mu pomogne oko njegove izložbe u Parizu (galerija Lambert). Rad sa Filom je za njega bio velika prekretnica u pristupu slikarstvu. Sa Filom nastavlja da radi i tokom studija (mozaik za hotel Inter-Continental). Druženje sa Filom prerasta u pravo prijateljstvo, a mozaik je zavoleo kao tehniku pa je na studijama veliki deo vremena provodio u mozaičkoj radionici koju je vodio profesor Stojadin Petković. Tokom studija kao odličan student primao je stipendiju Univerziteta. Postdiplomske studije upisuje kod istog profesora i postaje stipendista fonda "Moše Pijade". Kao završni rad na postdiplomskim studijama radi mozaik koji se nalazi u Kliničkom centru Beograd, Pasterova 2. Tu su mu veliku pomoc pružili profesor dr. Dragiša Velimirović i profesor dr. Vladimir Petronić. Tema njegovog magistarskg rada je bila mašina u savremenom slikarstvu. Tada je dosta eksperimentisao sa raznim materijalima tokom studija na predmetu slikarske tehnike koji je vodio profesor Krsta Andrejević. Krsta mu je predložio da ide u Ameriku kod njegovog brata Milete koji je tada već bio poznat slikar ali on tada nije bio spreman za takav put. Nešto kasnije je konkurisao za stipendiju srpske Vlade za Japan i ušao među deset kandidata iz raznih oblasti, ali zbog loše finansijske situacije u zemlji studenti umetnosti bivaju marginalizovani.
1984. godine prvi put izlaže samostalno u galeriji Kolarčevog narodnog univerziteta. Potom konkuriše za ULUS i dobija status samostalnog umetnika. Krajem osamdesetih radi na projektu enterijera brod restorana "Mag". Oslikao je donju salu broda sa motivima morske flore i faune, a na palubi broda je uradio mozaik (Borba rakova) u tehnici krečnog maltera. Tada je puno radio skica i crteža koje je izvodio na staklu (peskirana stakla). Taj posao je trajao nekoliko godina i zahtevao je puno angažovanja, ali je u tom periodu pokušavao da redovno izlaže na grupnim izložbama.
1994/1995 odlazi u Švajcarsku na poziv prijatelja Slobodana Gajina koji je u Cirihu radio zza galeriju "Limat". Veći deo vremena provodi na relaciji Cirih-Lozana. Učestvujući na aukcionarskim izložbama Auktionshaus Zürcherstrasse 47 (Sommer-Auktionen i Winter-Auktionen 1995).
1996 - Izlaže u Budvi, galerija "Ariade".
1997 - Izlaže u Senti, galerija Muzeja grada, sa preko 600 slika, na kojima su uglavnom dominirali aktovi. Izrađuje friz na Klubu književnika, Francuska 2.
1988 - Odlazi u Belgiju (Antverpen i Brisel). U Briselu radi zidnu kompoziciju za otvaranje galerije Rive Gauche.
1999 - Otvara samostalnu izložbu u Zavičajnom muzeju Rume baš kada počinje bombardovanje, a nakon toga i samostalnu izložbu u Požarevcu, Narodni muzej.
2000 - U ruskom centru za nauku i kulturu otvara samostalnu izložbu, a iste godine počinje i sa radom na mozaicima za crkvu Ćirila i Metodija u Malmeu, Švedska.
Mozaici sa likovima Arhangela Mihajla i Gavrila sa jedne, a Svetog Vasilija Ostroškog i Djakona Avakuma sa bočne strane. na ulazu u crkvu su figure Ćirila i Metodija. Tom prilikom boravi u Švedskoj.
2004 - Otvara izložbu u Studentskom kulturnom centru, Beograd, na izložbi su zastupljeni objekti instalacije.
Iste godine u Smedjeridu (Švedska) gradi mozaike Isusa Hrista i Bogorodice na ulazu manastira, a takođe i mozaike Svetog Ilije i Svetog Trifuna.
2005 - Samostalno izlaže u Mladenovcu (Centar za kulturu).
2006 - Smostalna izložba u Nišu. Smostalna izložba u Rumi (Zavičajni muzej).
2008 - Smostalna izložba u Novom Sadu, galerija "Most".
2009 - Smostalna izložba u Petrovcu na moru (Crvena komuna). Radi mozaik (Sveti Vasilije Veliki) za crkvu u Helsinborgu, Švedska.
2010 - Ponovo odlazi u Švedsku (Smedjerid) u međunarodnu koloniju gde sa ostalim učesnicima izlaže u gradu (Holm).
2011 - Otvara samostalnu izložbu u Studentskom kulturnom centru.
2013 – Samostalna izložba i promocija monografije u galeriji PROGRES
