RADE MARKOVIĆ, Izložba slika, skulptura i redimejda
petak 19. novembra, 18:00
Galerija Kulturnog centra Vršac
U velikoj galeriji Kulturnog centra Vršac, u petak 19. novembra, u 18 h, biće otvorena izložba slika, skulptura i redimejda srpskog umetnika Radeta Markovića. Vršačka publika imaće priliku da vidi više od stotinu radova ovog nadasve interesantnog umetnika koji će biti izloženi do 1. decembra.
Biografija: Rade Marković je slikar, vajar i dizajner nameštaja. Rođen je 1957. godine u Kraljevu. Slikarstvom se bavi od 1982. godine, a skulpture od drveta pravi od 1996. godine. Osnivač je i vlasnik umetničke radionice RM koja dizajnira i proizvodi predmete od drveta i umetnički nameštaj. Živi i radi u Beogradu. Član je udruženja likovnih umetnika Srbije. Izlagao je u zemlji i inostranstvu.
Radionica Čuda Radeta Markovića
Dajem potpuno intimni osvrt na rad Radeta Markovića i njegovu "radionicu čuda", budući da se o ovom autoru tako malo može naći na sveznajućem internetu, ali i to malo je zapanjujuće. Naime, možete ga pronaći na najvećoj evropskoj internet galeriji, gde se njegovi radovi vrlo cene u funtama, a opet nešto sasvim skromno o njegovoj zanatskoj radionici, pronaći ćete ako izguglujete strane na srpskom u vidu oglasa.
Sve ovo me je navelo da pojavu Radeta Markovića, uključujući i njegov opus, posmatram kao svojevrsnu enigmu.
Enigma je možda ta, prava, reč koja opisuje i njegov šaroliki izraz, koji se čas ovaploćuje u teško savladivim drvenim komadima iz kojih "ispadaju" čudesni šetači-figure u pokretu, ili enformeli gde kombinuje omiljni materijal - drvo i podslikanu pozadinu, ili pak redimejdi gde sklapa čudesne simbolične kompozicije od sopstvenog alata i predmeta pronađenih "usput", pa do ozbiljnog intimističkog ciklusa slika koji datira iz 90' godina sa kojih sleđeno zure lica devojčica i dečaka, a koji će se opet pokrenuti u opusu slika koji sledi nakon rata gde zapažamo devojčice u pokretu uz dodatak enformela (cipelica i klizaljki koje žure ka budućnosti), pa do "Srpske sobe" u kojoj ćete prepoznati jasno brendirani mentalitet, što je poduhvat i po.
Posmatrajući Radetove komade drveta kojima je on dao i funkcionalnu dimenziju postaje sasvim jasno da je on sasvim sposoban da vas okruži predmetima u kojima ćete pronaći nedvosmisleno LEPO, ali ne i NEDODIRLJIVO LEPO. Naprotiv, negovi radovi žude za dodirima, za taktilnim uživanjem u njima, pa čak i slike koje su obično "nedodirljivi viseći predmeti koji vam omekšavaju dušu" u Radetovom poimanju moraju da nagnaju posmatrača na direktan kontakt.
Jelena Gorički, urednica likovne redakcije Kulturnog centra Vršac i koautorka postavke